Ako ikad...

Ako mi ikad dopustis
sa čitam sa tvog lica
sve senke i treptaje tvoje...

Ako mi ikad dozvoliš
da uhvatim odsjaje izlaza
iz svih tih zidova...

Ako mi ikada dozvoliš
da vidim gde je nebo palo...

Ako mi ikada dozvolis
da zavrtim bumerang
i saznam da retke ptice ne umiru...

Ako mi ikada dozvoliš
da osetim pokret
u mislima i duši...Tvojoj glavi...

Ako mi ikad dozvoliš
da prosto nestanem...

Ako mi ikada dozvoliš
da se ne plašim praznine
što me žulja....

Ako mi ikada dozvoliš
da prerušim svaku strofu
u kojoj sam razepata
između
sive i bele. 

                          Vesna Lačković