Moderan svet je izvan kontrole...

Stresao sam pahulje s kaputa,zimsko vece bez zvezda na nebu.Stajao sam naslonjen na rusevine zida starog manastira.Uvukoh se u kaput ukocenog tela i zacudih.Cistina oko mene...nigde sume...Ipak,
Ugledah jedno povece stablo i stadoh mu u krilo.Disao sam duboko,odjednom,osetih toplotu,cudnu,nestvarnu...Drvo me mazilo.
-Vidis sta ste nam uradili?!-uzviknu drvo.

-Ko to?-upitah.

-Vi,ljudi.Isekli ste nam tela,skinuli odecu,zelenu,zutu i sivu.Polomili ste nam ruke,unistili citave porodice vasim secama.

-Oh,izvini,ja to nikada ne bih uradio!-rekoh mu.-Ja vas volim.Poznajem mnoge porodice:Bagrema,Javora,Jablana,Tuzne Vrbe i gorde hrastove sume.

-Ooo,jadni moj,decace...tako si mlad.Ne dozvoli ljudima da seku sume,gase potoke i ispravljaju reke.Ne dozvoli im nikad!

Znam,ljudi vas ne poznaju.Ne znaju nista o vama.Znaju da ste tu zakopani stotinama godina.Oni vide samo korist,vide vas kao grejno telo.Danas su poceli da rade i gore stvari.Ne daju vam da zivite u gradovima,cupaju vam stabla iz korena i grade moderne ulice...I tramvaji su izgubili dusu prolaskom kroz centar.Nekad se culo trikili-trak...Nekad su grane na vetru davale lepotu oku.Grad se ogolio,postao usamljen.Moderan svet je izvan kontrole...

-Mi,stabla,smo ti nekako nalik na  ljude.rastemo,starimo.imamo i srce idusu.Venemo kada nam otkinu korenje i granje,zivimo od Sunca...Volimo da smo lepi,razgranati,gusti,da su nam pogledi daleki...
Ponosni smo i gordi.Jedina razlika izmedju stabla i coveka jeste neverstvo.

                                                                                                             Vesna Lackovic