Biti ili ne biti

Trcao sam za majkom sitnim koracima, izgledalo je kao da me vuce. Hodala je brzo, sunce je zarilo i peklo. Svadjao sam se sa sesirom na glavi, ujedao me i grebao kao kakva buva.
- Hej, pusti me  - rekoh mu - nemoj vise da me grebes!
Majka je hodala zamisljeno i uzurbano. Mislio sam da uopste ne cuje sta pricam.
- Ma, sta ti je vise!!! - procedih.
Mislio sam da majke ne primecuju mnogo toga, a onda se otvorila i prosula kao puna casa, pricajuci mi o mom drugu gospodinu Senkinsu, kao o kakvom vaznom bicu. Mislio sam da ga samo ja vidim i cujem, a onda saznajem da ga i mama poznaje! Tako sam se uverio da mame sve znaju.
Svaku tajnu.
- Da li ti majko mislis da si posebna? - upitah je.
- Da, jesam. Ja sam ti jedini prijatelj bez interesa.
- Sta je to interes?
Majka je zastala, zacutala,po licu joj se razlila ruzicasta boja. Nije zelela to da kaze. Nije zelela bilo sta da kaze. To je bilo tu,ta rec visila joj je na rubu usana, tako teska za mene.
- Interes, to je kada neko zeli da te iskoristi, kada te neko voli zbog necega.
- Da li to znaci da se niko ne voli? A sta je to ocaj? Zasto ljudi ocajavaju?  Da li su to gomile spiskova, koji ih muce?
Majka se stresla. Pokusala je da se nasmesi a onda je napravila izraz lica koji sam ponekad vidjao na licima ljudi u prolazu.
- Ponekad ,neko napravi gresku koja ne moze da se ispravi. Oseca se lose zbog toga, ocajava. Taj ocaj kasnije prelazi u kajanje. Potrebno je vreme da se covek izleci, kao sto je potrebno vreme da ti odrastes i shvatis kako odrasli razmisljaju.
- Ali,ja sam veliki - rekoh joj naivno.
- Juce sam bio mali, a danas sam veliki i nikada necu biti ocajan.

                                                                          Vesna Lačkovic